Манастирске библиотеке, преписивачки центри и преводилачка делатност као сведочанство византијске цивилизације на тлу средњовековне Италије

Monastic Libraries, Scriptoria and Translation Movement as Witnesses of Byzantine Civilisation in Medieval Italy.

The work represents an overview of the cultural impact of the Eastern Roman Empire on the development of monastic libraries in medieval Italy from the 6th to 13th century through the creation of manuscripts, their safekeeping in the monastic communities and their distribution among the clergy. Special attention will be given to the southern parts of Italy, the city of Rome and the Exarchate of Ravenna, during the supremacy of the royal court in Constantinople and the reign of the Normans, which was shortly stopped after the 8th-century Arab conquest of the southern parts of the Peninsula. The organisation of monastery libraries will be described referring to the monastic rules based on the ones created in eastern parts of Europe and Asia. The impact on manuscript illustration in different parts of Byzantine Italy is also described, as well as scribal and translation activity that started in the 6th and continued up to the 13th century. This activity, together with the refuge of the Romans with personal libraries to Italy, before and after the fall of Constantinople in the year 1453. helped the preservation of Greek thought of antiquity and the Byzantine era for the future. [ABSTRACT FROM AUTHOR]

Циљ рада је да, разматрајући период од 6. до 13. века, опише културни утицај Источног римског царства на развој манастирских библиотека на тлу Италије: у њеним јужним деловима, граду Риму и Равенском егзархату на северу Апенинског полуострва. Утицај је видљив првенствено током превласти царског двора у Константинопољу, а касније и за време владавине Нормана. Приказ делатности манастирских библиотека у овом делу Царства представљен је кроз типике манастира Светог Николе у Казоли и Светог Спаситеља у Месини. Неки од манастира били су значајни преписивачки центри у оквиру којих су се израђивали рукописи и стварао сопствени књижни украс, али је значајан број рукописних књига пристизао из источних делова Царства. У завршном делу рада дат је осврт на развој преводилачке делатности од успостављања византијске власти до 13. века, што је, заједно са делатношћу библиотека, омогућило континуитет грчке писане речи у овом делу Европе. [ABSTRACT FROM AUTHOR]