BULGARIA'S EU ACCESSION: BETWEEN ECCLESIASTICAL CONCERNS AND THE STATE'S PRO-WESTERN OUTLOOK.

БУГАРСКО ПРИСТУПАЊЕ ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ: ИЗМЕЂУ ЦРКВЕНИХ БРИГА И ПРОЗАПАДНЕ ПЕРСПЕКТИВЕ ДРЖАВЕ (Serbian)

EUROPEAN Union; BULGARIAN Orthodox Church

This paper analyses the socio-political position and role of the Bulgarian Orthodox Church in the context of the country's accession to the European Union. The authors consider these aspects from the perspective of distinctive circumstances and attitudes within the Church, which significantly differed from those of state authorities in the context of European integration. The limitations of the Church in terms of socio-political influence were closely tied to existential challenges, such as schisms and exposure to state intervention, coupled with a low degree of religiosity. Given the extensive reach of the Europeanization process affecting political, economic, and social dimensions and the historical influence of Orthodox churches on political decision-making and public opinion, the authors seek to explore the political ramifications of isolationist tendencies, internal divisions, and public perceptions, coupled with the ambivalence between political pro-Westernism (pro-Europeanism) and religious anti-Westernism. The hypothesis posits that the Church did not have a prominent role in the course of European integration as a consequence of the isolationist tendencies derived from its recent history. To investigate this assumption, the authors rely on the rational choice perspective of religious institutions. Additionally, the authors examine the Church's recent history and challenges, its unusual position within the Orthodox world, and the geopolitical circumstances that have increasingly marginalised religious authorities in favour of state decision-makers. [ABSTRACT FROM AUTHOR]

У раду се анализира друштвено-политички положај и улога Бугарске православне цркве у контексту приступања земље Европској унији. Аутори разматрају ове аспекте из перспективе карактеристичних околности и ставова унутар Цркве, који су се значајно разликовали од ставова државних власти у контексту европских интеграција. Ограничења Цркве у смислу друштвено- политичког утицаја била су уско повезана са егзистенцијалним изазовима, као што су раскол и изложеност државној интервенцији, удружено са ниским степеном религиозности. С обзиром на широк домет процеса европеизације који утиче на политичке, економске и друштвене димензије, као и историјски утицај православних цркава на доношење политичких одлука и јавно мњење, аутори настоје да истраже политичке последице изолационистичких склоности, унутрашње поделе и перцепције јавности, удружено са амбиваленцијомизмеђу политичког про-западњаштва (проевропеизма) и религијског анти-западњаштва. Хипотеза је да Црква није имала значајну улогу у процесу европских интеграција, као последица изолационистичких тенденција проистеклих из њене скорије историје. Да би истражили ову претпоставку, аутори се ослањају на перспективу рационалног избора верских институција. Поред тога, аутори испитују недавну историју и изазове Цркве, њен необичан положај у православном свету и геополитичке околности које су све више маргинализовале верску власт у корист државних доносилаца одлука. [ABSTRACT FROM AUTHOR]

Copyright of Review of International Affairs (04866096) is the property of Institute of International Politics & Economics and its content may not be copied or emailed to multiple sites or posted to a listserv without the copyright holder's express written permission. However, users may print, download, or email articles for individual use. This abstract may be abridged. No warranty is given about the accuracy of the copy. Users should refer to the original published version of the material for the full abstract. (Copyright applies to all Abstracts.)