Пешаци и пешачке улице у Београду: антрополошки осврт на простор, мобилност и угоститељство у центру града (Serbian)

Pedestrians and Pedestrian Streets in Belgrade: An Anthropological Take on Space, Mobility, and Hospitality Industry in the City Center. (English)

In the past decades, Belgrade experienced a significant transformation of its downtown area also with regards to an increasing number of public spaces turned into pedestrian zones, primarily by closing roads for automotive transport, and establishing new pedestrian zones. This trend of pedestrianization of urban cores in Europe (initiated in the mid-20th century), found its strongest expression in Belgrade in the eighties with the complete transformation of Knez Mihailova street and its paving, and later with the expansion of the pedestrian zone to the adjoining streets. With the beginning of the 21st century, a special rise of a commercialized type of "street life" occurred - an increasing number of outdoor restaurant facilities were established. In the last twenty years, the services sector has become one of the most important in the city's economy, and the tourism and hospitality industry employs a significant number of people; thus, the urban public space is increasingly adapting to the needs of consumers of such services, residents and guests alike. The visible expansion of restaurant facilities on public pedestrian areas in Belgrade raises questions about priorities in the use of public space. This paper will examine questions of space use, pedestrian mobility, and hospitality industries. [ABSTRACT FROM AUTHOR]

Београд је протеклих деценија доживео значајну трансформацију цен- тралног градског подручја и у смислу конципирања све већег броја јавних простора у пешачке зоне, првенствено затварањем саобраћајница за кол- ски превоз, те установљавањем појединих нових шетачких зона. Овај тренд педестријанизације градских језгара, инициран средином прошлог века у Европи, свој је најјачи изражај у Београду доживео осамдесетих потпуном преобразбом Кнез Михаилове улице и њеним поплочавањем, а касније и ширењем шетачког подручја на околни сплет улица. Почетком 21. века долази до посебног успона једног комерцијализованог вида „живота на улици", све већег броја угоститељских објеката на отвореном. Последњих двадесет година сектор услуга постаје један од најбитнијих у градској прив- реди, те угоститељство и туризам запошљавају значајан број људи, а јавни градски простор се све више прилагођава потребама потрошача оваквих услуга, и становника града и његових гостију. Видно ширење угоститељских објеката на јавним пешачким површинама у Београду отвара питања при- оритета у коришћењу јавног простора. У раду ће се разматрати питања ко- ришћења простора, мобилности пешака и угоститељске културе. [ABSTRACT FROM AUTHOR]

Copyright of Bulletin of the Institute of Ethnography of the Serbian Academy of Sciences & Arts / Glasnik Etnografskog Instituta SANU is the property of Institute of Ethnography, SASA and its content may not be copied or emailed to multiple sites or posted to a listserv without the copyright holder's express written permission. However, users may print, download, or email articles for individual use. This abstract may be abridged. No warranty is given about the accuracy of the copy. Users should refer to the original published version of the material for the full abstract. (Copyright applies to all Abstracts.)