ИТАЛИЈА У ПУТОПИСУ ОРИЈЕНТ ВИСЕНТЕА БЛАСКА ИБАЊЕСА (Serbian)

ITALY IN THE TRAVELOGUE ORIENT BY VICENTE BLASCO IBÁÑEZ. (English)

The paper analyzes the image of Italy in the travel texts Orient by Vicente Blasco Ibáñez, published after the journey of this Spanish writer from France to Istanbul in 1907. Although Blasco Ibáñez did not pass through Italy during this trip, there are references to Italian culturein many texts, since the author had already stayed in Italy in 1896, when he published a travelogue In the Land of Art, dedicated to this country. Using the principles of imagology, the current paper analyzes how Italy becomes a cultural reference and the basis for comparing the peoples and places the travel writer visited in 1907. The image of the other is interpreted as a construct, a convention, as a subjective product of Blasco Ibáñez, taking into account the entire cultural material that was used for writing, that is, what the author of the image knew and experienced. In addition to its informative character, we note the reality embodied in the travelogue as a poetic projection of subjectivity. Although the typical comparison in travelogues is between us and the other, it is evident that Blasco Ibáñez does not put the Spanish in the relationship with the Other, instead there are mutual comparisons of other peoples. We conclude that Italian references function as mediating elements in depicting other nations. Many places gain their identity precisely by contrasting or alluding to reference places in Italian culture. [ABSTRACT FROM AUTHOR]

Предмет рада јесте анализа слике Италије у путописним текстовима Оријент Висентеа Бласка Ибањеса, насталим након путовања овог шпанског писца од Француске до Истанбула 1907. године. Иако на овом путовању Бласко Ибањес није пролазио кроз Италију, у многим текстовима јављају се референце на ита- лијанску културу, будући да ју је аутор већ упознао током боравка у Италији 1896. године када је објавио и путопис посвећен овој земљи - У земљи уметности. Служећи се поставкама имаголо- гије, у раду ћемо анализирати како Италија постаје културна референца и основа поређења народа и места која је путописац посетио 1907. године. Слику другог тумачимо као конструкт, кон- венцију, као субјективни производ Бласка Ибањеса узимајући у обзир читав културни материјал који је коришћен за писање, односно оно што је аутор слике познавао и доживео. Поред информативног карактера стварност уобличену у путопису читамо као поетску пројекцију субјективности. Иако је у путопи- сима типично поређење ми-други, приметно је да Бласко Ибањес не поставља у однос шпанско-Друго, али се јављају међусобна поређења других народа. Закључујемо да италијанске референце функционишу као посреднички елементи у осликавању других народа. Многа места стичу идентитет управо контрастирањем или освртом на референтна места у италијанској култури. [ABSTRACT FROM AUTHOR]

Copyright of Nasleđe is the property of University of Kragujevac, Faculty of Philology & Arts and its content may not be copied or emailed to multiple sites or posted to a listserv without the copyright holder's express written permission. However, users may print, download, or email articles for individual use. This abstract may be abridged. No warranty is given about the accuracy of the copy. Users should refer to the original published version of the material for the full abstract. (Copyright applies to all Abstracts.)