ПРАВО НА ПРИВАТНОСТ ИЗ ЧЛАНА 8 ЕВРОПСКЕ КОНВЕНЦИЈЕ О ЉУДСКИМ ПРАВИМА И ЛЕГАЛНОСТ МЕРА ЕПИДЕМИОЛОШКОГ ПРАЋЕЊА РАДИ СУЗБИЈАЊА ПАНДЕМИЈЕ ВИРУСА КОВИД 19 (Serbian)

THE RIGHT TO PRIVACY UNDER ARTICLE 8 OF THE EUROPEAN CONVENTION OF HUMAN RIGHTS AND LEGALITY OF EPIDEMIOLOGICAL MONITORING MEASURES TO COMBAT THE COVID-19 VIRUS PANDEMIC. (English)

In this paper, the author analyzes the protection of the right to privacy under Article 8 of the European Convention on Human Rights (ECHR) at the time of the Covid-19 virus pandemic. At the beginning of the pandemic, European countries had a large number of infected people and some countries encountered a collapse of their health systems. As the situation was beyond control, it raises the question whether such a situation was caused by the non-implementation of epidemiological monitoring measures, which is comparable to the extent and manner of implementing these measures in the Far East; namely, the question is whether the democratic system remained unprotected due to the EU countries' observance of democratic human rights standards, specifically the right to privacy. Given that epidemiological monitoring measures are currently the most important instrument for combating the Covid-19 virus pandemic, European countries have to fulfill the condition of legality in implementing these measures, which interfere with the citizens' right to privacy. In that context, the author explores the case law of the European Court of Human Rights (ECtHR), which ensures judicial protection of the rights guaranteed by the Convention (including the right to private life), focuses on the definition of the concept of the right to privacy, and examines whether epidemiological monitoring measures fall into the corpus of privacy rights. Relying on a detailed analysis of the ECtHR case law, the author points to the specific requirements that must be met in order for the epidemiological monitoring measures to be considered legal. [ABSTRACT FROM AUTHOR]

Аутор у раду разматра питање заштите права на приватни живот према члану 8 Европске конвенције о људским правима у доба пандемије вируса Ковид 19. На почетку пандемије европске државе су се суочавале са великим бројем заражених и колапсом здравствених система у појединим земљама. Питање које се поставља јесте да ли је до таквог стања које се отело контроли довело неспровођење мера епидемиолошког праћења грађана у мери и на начин на који су се те мере спроводиле у земљама Далеког истока, односно да ли је демократски систем остао незаштићен управо због поштовања демократских стандарда заштите људских права, конкретно права на приватност. Да би се испунили демократски стандарди, неопходно је и да спровођење мера епидемиолошког праћења, којима се врши мешање у приватност грађана, буде легално. До одговора на питање дефиниције појма права на приватни живот, као и да ли мере епидемиолошког праћења улазе у овај корпус, дошли смо детаљном анализом праксе Европског суда за људска права, пред којим се штите права гарантована Европском конвенцијом о људским правима, inter alia, право на приватни живот. Анализом праксе Европског суда за људска права утврдили смо услове који морају бити испуњени да би се мере епидемиолошког праћења могле сматрати легалним. [ABSTRACT FROM AUTHOR]

Copyright of Zbornik Radova Pravnog Fakulteta u Nisu is the property of Law Faculty in Nis and its content may not be copied or emailed to multiple sites or posted to a listserv without the copyright holder's express written permission. However, users may print, download, or email articles for individual use. This abstract may be abridged. No warranty is given about the accuracy of the copy. Users should refer to the original published version of the material for the full abstract. (Copyright applies to all Abstracts.)