СОЦИОКУЛТУРНО ТУМАЧЕЊЕ ФЕНОМЕНА СМЕХА У ФИЛМУ „ЏОКЕР” (2019) (ИНТЕРПРЕТАЦИЈА ЧОВЕКА ЗАПАДНЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ). (Serbian)

SOCIO-CULTURAL INTERPRETATION OF THE PHENOMENON OF LAUGHTER IN "THE JOKER" (2019) (INTERPRETATION OF THE WESTERN CIVILIZATION MAN). (English)

The author has given a socio-cultural interpretation of the phenomenon of laughter in the film "The Joker" (Todd, Phillips, 2019) as an individual as well as a social phenomenon of Western civilization. He considers the difference between the concepts of utopia, dystopia and utopistics as a possible solution to the problem that would avoid an optimistic and pessimistic view of the future of humanity. The author seeks a civilization parallel between the fictional world of film and the cultural elements of today. The necrophilic atmosphere of Gotham City is strikingly reminiscent of the spiritual lethargy that characterizes the postmodern metropolises of the 21st century. The fate of the film's protagonist could afflict any individual on our planet if they came to the realization that they are a personality, that they have created themselves, and that on their own spiritual skin they have felt the misunderstanding of others who do not wish to stand out from the crowd. The author notes that many protesters against the governing structures of the oligarchy of states around the world have identified themselves in their protest with the Joker, an anti-hero who in a century of tolerance defends with laughter when he feels that his existence is threatened. In this film, the Joker is the personification of a diseased society. Todd Philips' work is an attempt to draw attention to the fact that the stratification of the human community can lead to the breakdown of social relations, however much the governing establishment's media seek to entertain and laugh at masses of proletarians and homeless people without a cultural identity through entertainment shows. The impact of the film, as a work of art, was visible immediately after its broadcast in public. The failed clown Joker could not cure himself with laughter because his laughing was "crying upside down" out of despair that was contrary to the hope of a man who could seek the meaning of his life in two Christian virtues: faith and love. However, the author of this text offers a solution by reminding of the way of life of a specific person, which would save the world from moral panic. He introduces us to a man with an accomplished existence of being a clown and a university professor at the same time - E. Kiphard (1923-2010), who lived to help fellow men with a mission to treat people with laughter rather than to defend them with the Joker's unnatural and contagious laughter of an anti-utopian resident. [ABSTRACT FROM AUTHOR]

Аутор је у раду приступио социокултурном тумачењу феномена смеха у филму „Џокер” (Todd, Phillips, 2019) као индивидуалног, али и друштвеног фено-мена западне цивилизације. Размотрио је разлику појмова утопије, дистопије и уто-пистике као могућег решења проблема којим би се избегло оптимистичко и песимис-тичко сагледавање будућности човечанства. Потражио је цивилизацијску паралелу између фиктивног света филма и културних елемената данашњице. Некрофилна атмосфера Готам Ситија зачудо подсећа на духовну летаргију која је карактеристична за постмодерне метрополе 21. века. Судбина главног јунака филма може да задеси било коју индивидуу наше планете, само ако дође до самоспознаје да је личност, да је самог себе створио и да је на својој духовној кожи осетио неразумевање других који не желе да се издвајају из гомиле. Аутор примећује да су се многи демонстранти про-тив владајућих структура државних олигархија широм света поистоветили у свом протесту са Џокером, антихеројем, који се у веку толеранције брани смехом када осети да је угрожена његова егзистенција. Џокер је у овом филму персонификација оболелог друштва. Дело Тода Филипса је покушај да се скрене пажња да раслојавање људске заједнице може довести до цепања друштвених односа, ма колико медији владајућег естабилшмента настојали да путем шоу емисија разоноде и насмеју масе пролетера и бескућника без културног идентитета. Утицај филма, као уметничког дела, видљив је већ након његовог емитовања у јавности. Неуспели кловн Џокер није могао да излечи себе смехом, јер је његово смејање било наопаки плач проистекао из очајања супротног нади човека који је смисао свог живота могао да потражи у још двема хришћанским врлинама: вери и љубави. Ипак, аутор овог текста нуди решење у подсећању на начин живота једне самосвојне личности, којим би се свет сачувао од моралне панике. Упознаје нас са човеком који се остварио својом егзистенцијом, истовремено као кловн и професор на универзитету, са Е. Кипхардом (1923-2010) који је живео да помаже ближњима, посвећен мисији да лечи људе смехом, а не да се брани неприродним и заразним смејањем Џокера, становника антиутопије. [ABSTRACT FROM AUTHOR]

Copyright of Socioloski Pregled is the property of Srpsko Sociolosko Drustvo and its content may not be copied or emailed to multiple sites or posted to a listserv without the copyright holder's express written permission. However, users may print, download, or email articles for individual use. This abstract may be abridged. No warranty is given about the accuracy of the copy. Users should refer to the original published version of the material for the full abstract. (Copyright applies to all Abstracts.)