Где завршава цивилизација започиње Ужас:... (Serbian)

Where the Civilization Ends Horror Begins: Cultural Shaping of Fear in Simmons' "Terror". (English)
Où finit la civilisation commence l'Horreur: construction culturelle de la peur dans la « Terreur » de Simmons. (French)

One of the most famous enterprises within the British search for the so-called Northwest Passage in the nineteenth century, the Franklin expedition, was described in the novel "Terror" (2007) by American writer Dan Simmons, as well as in the TV series based on the book (2018) of the same name. What the expedition became known for was its disappearance in the Arctic wastelands despite - for its time - the most modern technological equipment, as well as the fact that its command staff consisted of experienced researchers. Simmons' presentation of the circumstances that led to the collapse of the expedition was based, to a certain extent, on the scientific knowledge about it, collected from the first searches for the expedition to this day, but also on the cultural idea that was formed first in Great Britain, and then in Canada and the United States, during that time period. As the essence of cultural communication produced by the novel and the series, we see the inability of civilization as a source of fear - or horror - before the socially ontologically uncertain position that people are brought into, when they are displaced outside their original sociocultural context and find themselves in conditions in which norms of that context can be contrary to the measures that are taken for the sake of physical survival. This given fear is of cultural origin: its root is in a situationally generated idea that it is possible that the reality is different from the one which is being defined by the social order and cultural norms, namely the rules, that make our world known and subject to human control, are not fully applicable. The boundaries of this fear are permeable for those things which a person is not able to face successfully on the basis of his/her innate abilities and cultural development. [ABSTRACT FROM AUTHOR]

C'est l'expédition de Franklin - l'une des tentatives les plus connues dans le cadre des explorations britanniques entreprises au dix-neuvième siècle pendant plusieurs décennies à la recherche du passage appelé passage du Nord-Ouest - qui est décrite dans le roman Terreur (2007) de l'écrivain américain Den Simmons, aussi bien que dans la série télévisée éponyme réalisée d'après le livre (2018). La notoriété de cette expédition est due à sa disparition au fin fond de l'Arctique en dépit - pour son époque - l'équipement technologique le plus moderne, ainsi que par le fait qu'aux postes de commandement se trouvaient des chercheurs expérimentés. Dans le roman de Simmons, la description des circonstances qui ont mené à l'échec de l'expédition est basée dans une certaine mesure sur des connaissances scientifiques acquises depuis les premières recherches lancées à sa disparition jusqu'à nos jours, mais aussi sur la représentation culturelle de l'expédition, qui s'était d'abord construite en Grande Bretagne, puis au Canada et aux Etats Unis, durant cette période. L'essentiel de ce qui est culturellement communiqué par le roman et la série tient dans l'impuissance de la civilisation, celle-là étant une source de peur - ou de terreur - devant une situation socialement et ontologiquement précaire dans laquelle sont amenés les gens lorsqu'ils sont déplacés hors de leur contexte socioculturel originel et qu'ils se retrouvent dans des conditions où ses normes peuvent s'opposer à des mesures entreprises en vue de la survie. La peur en question est de nature culturelle: elle a pour origine une idée née de la situation, celle qu'il est possible que la réalité soit différente de celle que définissent l'ordre social et les normes culturelles. Autrement dit, les règles qui rendent notre monde connu et susceptibles de contrôle humain ne sont pas entièrement valables, ce qui rend ses limites perméables à des choses que l'homme n'est pas en mesure d'affronter avec succès à l'aide de ses capacités innées et de son développement culturel. [ABSTRACT FROM AUTHOR]

У роману „Терор“ (2007) америчког књижевника Дена Симонса, као и у истоименој телевизијској серији снимљеној по књизи (2018), описује се један од најпознатијих подухвата у оквиру вишедеценијске британске потраге за такозваним Северозападним пролазом у деветнаестом веку, Френклинова експедиција. Оно по чему је дата експедиција постала позната био је њен нестанак у арктичким беспућима упркос - за своје доба - најсавременијој технолошкој опремљености, као и по томе што јој је командни кадар био састављен од искусних истраживача. Симонсово при-казивање околности које су довеле до пропасти експедиције засновано је у одређеној мери на научним сазнањима о томе, прикупљаним од првих потрага за њом па све до данас, али и на културној представи о експедицији, која се обликовала најпре у Великој Британији, а потом и у Канади и САД, током тог временског периода. Као суштину кул-турне комуникације која се остварује романом и серијом видимо немоћ цивилизације као извор страха - или ужаса - пред социјално онтолошки неизвесном позицијом у коју су доведени људи онда када бивају измештени изван свог оригиналног социокултурног контекста и затекну се у условима у којима његове норме могу бити супротстављене мерама које се предузимају зарад физичког опстанка. Дати страх културне је природе: корен му је у ситуационо изазваној помисли како је могуће да је стварност другачија од оне коју дефинишу друштвени поредак и културне норме, то јест да правила која чине наш свет познатим и подложним људској контроли не важе у потпуности, што његове границе чини пропустљивим за оне ствари са којима човек није у стању да се успешно суочи на основу својих урођених способности и културног развоја. [ABSTRACT FROM AUTHOR]

Copyright of Issues in Ethnology Anthropology is the property of Issues in Ethnology Anthropology and its content may not be copied or emailed to multiple sites or posted to a listserv without the copyright holder's express written permission. However, users may print, download, or email articles for individual use. This abstract may be abridged. No warranty is given about the accuracy of the copy. Users should refer to the original published version of the material for the full abstract. (Copyright applies to all Abstracts.)